Feeds:
Posts
Comments

Archive for October, 2011

Read Full Post »

Read Full Post »

Read Full Post »

Read Full Post »

jazz direction

Brazilian Jazz

Posted on Wednesday, August 12, 2009 in Jazz

Sredinom 1950-ih kulturalno križanje brazilskih samba ritmova, američkog cool jazza i sofisticiranih harmonija dovelo je do razvoja bossa nove. Ranih 1960-ih bossa nova pokret „pomeo” je SAD i Europu i proizveo soj jazza s brazilskim utjecajem koji je i danas vitalan dio jazz scene.

Ključni glazbenici: Laurindo Almeida, Bud Shank, João Gilberto, Antonio Carlos Jobim, Luiz Bonfá, Charlie Byrd, Stan Getz, Astrud Gilberto, Hermeto Pascoal, Baden Powell

Stan Getz & Astrud Gilberto – The Girl From Ipanema

 

Tags: Astrud GilbertoStan GetzThe Girl From Ipanema

AUG11

0

Latin Jazz

Posted on Tuesday, August 11, 2009 in Jazz

Latin jazz se obično definira kao spoj američkih jazz melodija, improvizacije i akordacije s latinoameričkim ritmovima, pretežno afro-kubanskog porijekla. Taj brak stilova je jedna od najznačajnijih kulturnih i glazbenih razmjena u povijesti.

Ključni glazbenici: Machito, Mario Bauzá, Chano Pozo, Dizzy Gillespie, Israel ‘Cachao’ López, Arturo Sandoval, Paquito D’Rivera, Eddie Palmieré, Danilo Peréz, David Sánchez, Tito Puente, Patato Valdés

AUG10

0

Smooth Jazz

Dopadljivi smooth jazz, koji je„pogodan za radio”, pojavio se u 1970-im godinama te se otada nastavlja razvijati. Najdosjetljivije kompozicije donose užitak slušanja, dok se sterilne kompozicije mogu prepoznati po bilo kojoj kombinaciji glazbenih klišeja: lagani funk ritmovi, akordi cool jazza, basove linije odsvirane tehnikom „slapping”, otrcane pratnje puhača i predvidljiva sola.

Ključni glazbenici: George Benson, Yellowjackets, Steely Dan, Kenny G, Larry Carlton, Spyro Gyra, The Rippingtons

George Benson & Al Jarreau – Summer Breeze

 

Tags: Al JarreauGeorge BensonSummer Breeze

AUG9

0

Acid Jazz

 

Acid jazz je živahan glazbeni stil, orijentiran na groove, koji kombinira elemente jazza, funka i hip hopa, s naglaskom na jazz dance. Pojam „acid jazz” prvi je put upotrebljen tijekom kasnih 80-ih, kao ime američke izdavačke kuće i naslov britanske serije kompilacija jazz funka.

Ključni glazbenici: The Brand New Heavies, Jamiroquai, Galliano, Groove Collective, James Taylor Quartet, Courtney Pine, United Future Organisation, Stereo MC’s

Jamiroquai – Do You Know Where You’re Coming From

 

AUG8

1

Fusion & Jazz Rock

Naziv ‘fusion’ može se primijeniti na bilo koju vrstu glazbe koja je spoj dvaju ili više različitih stilova, iako se najčešće koristi u opisivanju elektronskog jazz rock pokreta koji se pojavio u kasnim 1960ima. Neki od predstavnika proširili su granice i jazza i rocka, dok su se drugi fokusirali na produkciju sofisticirane, ali plitke, ‘pozadinske’ glazbe.

Ključni glazbenici: Weather Report, Mahavishnu Orchestra, Return To Forever, Tony Williams’ Lifetime, Al Di Meola, Pat Metheny, Frank Zappa, Jean-Luc Ponty, Allan Holdsworth, John Scofield

J.Scofield & P.Metheny – The Red One

 

AUG7

0

Soul Jazz

Soul jazz se isticao od ostalih prijašnjih oblika jazza. Njegove su melodije bile jednostavnije i ritmičnije u usporedbi s hard bopom, a utjecaji gospela i R&Ba bili su očiti. U tradicionalnijim oblicima jazza solisti su pratili hodajuće linije basa ili metrične ritmove činela. U soul jazzu pratili su čitav groove, što je potaklo drukčiji stil fraziranja.

Ključni glazbenici: Horace Silver, Jimmy Smith, Cannonball Adderley, Ronnie Foster, Ramsey Lewis, Lou Donaldson, Jack McDuff, Grover Washington, Jr., Big John Patton

Grover Washington – Make Me A Memory (Sad Samba)

 

AUG6

0

Free Jazz

Mnogi smatraju free jazz, s njegovim nepredvidljivim ritmom i akordskim progresijama, prije avantgardnom umjetničkom formom nego li vrstom jazza. Razvivši se iz bebopa u 40im i 50im godinama predstavnici free jazza napustili su tradicionalne forme kako bi proširili kreativne mogućnosti glazbe, predstavljajući izazov kako prosječnim slušateljima tako i samim glazbenicima.

Ključni glazbenici: Ornette Coleman, Cecil Taylor, John Coltrane, Lennie Tristano, Anthony Braxton, Eric Dolphy, Albert Ayler, Sun Ra, Derek Bailey, Keith Tippett, Elton Dean, Peter Bratzman, Misha Mengleberg

Read Full Post »

Istorija jazza

Magicni (more…)

Read Full Post »

Billie Holiday

Bili Holidej je u muziku unela jedinstveno osećanje intime i neprevaziđenu moć emocije, ali je bila zavisna od alkohola, droge i nasilnih muškaraca. Udavala se dva puta, nije krila svoje biseksualne sklonosti i živela je težak život koji se završio tragično

Bili Holidej je rođena 7. aprila 1915. godine. Njena majka Sejdi Fegan imala je samo 13 godina kada ju je rodila, a otac 15. Dala joj je ime Eleonora Holidej. Kako nije htela da je ostavi u prihvatilištu, izbačena je iz kuće i prinuđena da sama izdržava svoju ćerku i sebe. Zbog mukotrpnog rada, često je ostavljala malu Bili rođacima, koji se i nisu pokazali kao preterano sposobni i voljni da o njoj brinu. Bili je silovana kada je imala samo 10 godina, a sećanje na taj užasan trenutak i stalna besparica progonili su je ceo život. S gorčinom se sećala tih momenata i govorila: „Nisam imala priliku da se igram sa lutkama kao ostale devojčice, već sam sa šest godina počela da radim.” Posle ovog nemilog događaja poslali su je u jednu katoličku školu. Tamo joj se nimalo nije dopalo i posle dve godine, 1928, otišla je kod majke u Njujork. Već sledeće godine njena majka ugledala je stravičan prizor – njihov komšija Vilbert Rič silovao je njenu ćerku. Pored toga, doživela je nervni slom kada se probudila u zagrljaju prabake koja je umrla u snu. „Morali su da joj polome ruku da bi me iščupali iz njenog zagrljaja. Vrištala sam satima” -govorila je. Da bi se izdržavala, ribala je tuđe podove u stanovima, hotelima i javnim kućama. U jednoj od tih javnih kuća bio je gramofon, što je u to vreme bila prava retkost. Tu je prvi put čula Besi Smit i Popsija. Njegov Bluz sa zapadne strane prosto ju je ostavio bez daha.

Neobično voće samo za oca

Sa majkom iznajmljuje stan u Harlemu, ali novca ima sve manje, pa njih dve rade po ceo dan naporne fizičke poslove. Bili tada nalazi oca, koji u to vreme svira po džez klubovima, i preti mu da će svima reći da mu je ćerka ukoliko im ne pomogne finansijski. Ipak, ni to ne traje dugo, jer otac sa bendom odlazi na turneju, a ubrzo posle toga umire od plućne bolesti. Kasnije, Bili je njemu posvetilia čuvenu pesmu Neobično voće. Kako više nisu imali para za stan, dobile su rok – ukoliko do ujutru ne plate kiriju, lete na ulicu. Te večeri Bili luta mračnim ulicama, tražeći bilo kakav posao. Ulazi u lokal Poda Džerija i traži da razgovara sa gazdom, moleći ga za audiciju. „Ponavljala sam jedina dva plesna koraka koja sam znala. Pijanista me je gledao sažaljivo, hteli su da me izbace napolje, a ja sam preklinjala da mi daju bilo kakav posao. Pijanista se konačno smilovao i upitao me da li umem da pevam.” Tako je počela njena pevačka karijera.

Prvi uspesi Ledi Dej

Iako nikada nije vežbala pevanje, Bili je ubrzo postala deo džez scene. Išla je od kluba do kluba i pevala za bakšiš. Nekada je to bilo uz pratnju klavira, a nekada je pevala uz razne bendove. U osamnaestoj godini, kada je stekla neko muzičko iskustvo, primetio ju je lovac na talente Džon Hamond. On joj omogućava da snimi prve ploče, ali uspeh dolazi tek kasnih tridesetih. Godine 1935. njena karijera kreće uzlaznom putanjom, kada snima pesme koje postaju veliki hitovi kao što su What a Little Moonlight Can Do i Miss Brown to You. Ove pesme obezbedile su joj ugovor s muzičkom kompanijom „Kolumbija” pa je do 1942. snimila nekoliko pesama koje su danas od neprocenjive važnosti za džez muziku: Billie’s Blues, Tell me more, Everything happens for the best, Our love is different, Long gone blues. U to vreme počinje da živi sa saksofonistom Lesterom Jangom koji joj daje umetničko ime – Ledi Dej. Njen profesionalni nadimak Bili Holidej uzet je od imena glumice kojoj se divila Bili Dav i prezimena Klarensa Holideja, njenog oca. U početku je svoje prezime izgovarala kao Halidej, da bi se distancirala od oca koji ih je napustio, da bi ga kasnije promenila u Holidej. Uskoro objavljuje velike hitove kao što su God Bless the Child i Strange Fruit.


Problemi sa alkoholom i drogom

Godine 1944. potpisuje ugovor sa kompanijom „Deka rekords” i snima pesmu Lover man – numeru koja je posebno napisana za nju. Pesma govori o ženi koja nikada nije osetila ljubav i koja uporno traga za pravim čovekom. Ova numera oborila je sve rekorde slušanosti i postala je jedan od njenih najvećih hitova. Nastavila je da snima za ovu muzičku kuću sve do 1950. godine, uključujući i saradnju sa Djukom Elingtonom i Kauntom Bejsijem, kao i dva dueta sa Lujem Armstrongom. Jedan od nezaboravnih hitova koje je otpevala, tada već promuklim glasom, bila je pesma Don’t Explain. Bili Holidej pojavila se rame uz rame sa Lujem Armstrongom u filmu Nju Orleans 1947. godine. Muzička drama u kojoj je pevala sa Armstrongom nije je zadovoljila jer, kako je kasnije rekla, imala je nešto drugo na umu: „Mislila sam da ću igrati sebe u tom filmu, da ću biti Bili Holidej koja će otpevati nekoliko pesama u klubu, i da će to biti to. Trebalo je da znam kada sam pročitala scenario. Navedite mi jednu crnu devojku koja je snimala filmove u kojima nije igrala sluškinju ili kurvu! Ja ne znam nijednu. Saznala sam da ću malo pevušiti, ali da ću svejedno imati ulogu sluškinje” – govorila je Bili.

Zatvorski dani bez pevanja

U maju 1947. godine uhapšena je zbog posedovanja narkotika. Nekoliko dana kasnije našla se na sudu: „Cela ta stvar zvala se Sjedinjene Američke Države protiv Bili Holidej. Jednostavno, tako sam se osećala” – navodi se u njenoj biografiji. Izjasnila se krivom i bila je osuđena na zatvorsku kaznu u federalnom zatvoru Alderson u Zapadnoj Virdžiniji. Rekla je da neće otpevati nijednu notu dok je tamo. U martu 1948. godine puštena je zbog dobrog vladanja i kada je stigla kući, svi dragi ljudi bili su tu da joj požele dobrodošlicu. Njen menadžer je mislio da je ovo savršen trenutak za koncert u Karnegi holu, ali je Bili oklevala jer je mislila da je ljudi neće ponovo prihvatiti. Na kraju je ipak pristala i 27. marta 1948. godine koncert u Karnegi holu bio je pun pogodak.

Problematične ljubavi

Retko se govori o tome da je Bili Holidej bila otvoreno biseksualna. Danas se zna da je unajmljivala prostitutke, a bilo je i raznih priča o vezama Bili Holidej sa poznatim ženama tog vremena, od kojih je najuverljivija ona o aferi sa Talulom Benkhed. Godine 1941. udaje se za problematičnog Džimija Monroa. Iako je bila u braku, upustila se u vezu s trubačem Džoom Gajem, koji je bio i njen diler droge. Godine 1947. razvela se od Džoa, ali se rastala i od Gaja. Do 1950. počela je sve dublje da tone u alkohol i da se odaje porocima, što joj je narušilo zdravlje. Sve to je uticalo i na njen glas, koji je postajao sve grublji. Tokom 1952. udaje se za Luisa Mekeja, mafijaša i dilera droge. On je, kao i mnogi pre njega, bio nasilan, ali je pokušao da je odvikne od narkotika. Poslednji nastup imala je 25. maja 1959. godine u Njujorku, a ubrzo posle njega završava u bolnici zbog problema sa jetrom i srcem. Policajci su non-stop bili ispred njene sobe jer je ponovo uhapšena zbog posedovanja narkotika. Bila je toliki zavisnik da je policija morala da joj oduzima drogu dok je bila na samrti. Tako je bilo sve dok nije umrla od ciroze jetre 17. jula 1959. godine. Imala je 44 godine. Njen imetak u trenutku smrti bio je 750 dolara i 70 centi.

Read Full Post »

Older Posts »